Dobra i glupa pitanja

Često čujemo da nema glupih pitanja, nego samo glupih odgovora.

A što bi onda rekli kada vas netko pita "Kolika ti je plaća?" ili "Koliko zarađuješ?" Jako glupa pitanja, zar ne? Što te briga koliko zarađujem.

Ili, na primjer, kod nas je dio kulture da kada imaš curu/dečka da te tvoji već u 25. bombardiraju s pitanjem "Kad se ženiš/udaješ?". A kada ste u 28. čujete "Kada će djeca, mama bi željela biti baka.", a baka "Sine dragi, kad će dječica jer bi i baka željela, dok je živa, postati prabaka."
I što im odgovoriti na to? Kada budemo htjeli.


Isto je i u prodaji.

Kada prodavač dođe na sastanak i na početku razgovora (reda radi, misleći da radi o tzv. „small talku“) pita "Kako posao?“. Što odgovoriti na to? Super, odlično, loše, nije baš, moglo bi bolje, prije je bilo bolje...

Puno puta za prodavača je bolje da ništa ne pita. S pitanjima treba biti jako oprezan.

Kad postavljate pitanje, za ispitivanja potreba kupca, pitanje treba imati smisla jer na osnovu dobivenog odgovora se stvara daljnji tijek komunikacije.

Dobrim pitanjima pokazujete da znate što želite postići. Glupim pitanjima samo pokazujete svoju nezainteresiranost za drugu stranu.
Dobra pitanja su jako važna kod stvaranja boljeg poslovnog odnosa.


Zato, obratite pažnju kada postavljate pitanja. Jesu li to pitanja na koja ćete dobiti kratki odgovor ili pitanja koja iziskuju opširniji odgovor. S pitanjima na koja mogu odgovoriti s da, ne, tako je, dobro, loše, kupac gubi želju za daljnjom komunikacijom.

I, ima li glupih pitanja?